Najli je razvezala baletanke i izvadila uloške iz njih. Prsti su joj
opet krvarili i zbog toga je osetila bolno zadovoljstvo. Ali ko zna kada će
moći da pleše sledeći put. Sada ima zadatak koji nije mogao da čeka. Otišla je
da se istušira i spere sa sebe znoj vreo od igre.
Ako uskoro ne zaustavim ovaj virus apatije, stvari neće izaći na
dobro.
Njena mutacija nije bila toliko očigledna ali zato ništa lakša da se
podnese. Bila je mutant trećeg stepena, neka vrsta empate sa specijalnošću za
detekciju usamljenih duša. Mogla je da ih oseti precizno, instiktivno a svojim
prisustvom bi bila u stanju da im udahne nešto nalik telepatskom zagrljaju i
tako da smanji prazninu usamljenosti koju su drugi osećali. Naravno kao i svaki
dar, i ovaj je imao posledicu. Morala je da se izražava ekspresivno i redovno.
Zato je delom i postala balerina jer je igrom mogla najbolje da iskaže onaj bol
koji je ostajao u njoj od usamljenika kojima je pomagala.
Znala je da mora da ga nađe. Uz
njenu pomoć, samo je on mogao da zaustavi virus.
Pa ipak, prošlo je više od pet godina kada je Logan bio poslednji put
viđen. Posle uništenja Džin, jedine mutantkinje pete klase i njegove najveće
ljubavi, rešio je da se povuče. Iako mu povrede nisu smetale kao običnim
ljudima, ožiljci su ostajali unutra. To je bilo njegovo prokletstvo. Beskonačna
regeneracija mu je omugućivala dugu mladost i snagu tela ali i osuđenost na
večni život u usamljenosti. Zato je samo Najli mogla da ga nađe. Da ga zagrli
iznutra i bar pokuša da ublaži svu tu bol u njemu.
Većina ga je znala pod imenom Vulverin a govorili su da je
ovozemaljski život počeo pre više od stošezdeset godina. Sećanje mu je bilo
oštećeno od kada su mu u vojnim eksperimentima stavili adamantijum u skelet i
učinili ga skoro neuništivim. Zbog toga niko nije pouzdano znao koliko već hoda
zemljom. Jedna od misija profesora Čarlsa Ksavijera, vodećeg mutanta, bila je
da krpi komadiće priča ostalih mutanata kako bi mu pomogli da sazna što više o
svom životu.
Pričalo se da su Vulverina poslednji put sreli neki od mutanata negde
blizu Novog Meksika. Zato je Najli otišla do stana, uzela pripremljen ranac,
povela svog psa Čika sa sobom i krenula da ga nađe. Čekalo ju je bar dva dana
vožnje pa vremena nije bilo za odlaganje. Dok je vozila razmišljala je kako su
ljudi ponovo uspeli da zloupotrebe nauku. Mada nije više ni verovala da su
uopšte i počeli iz plamenitog cilja. Virus apatije je tobože trebalo da bude
neka vrsta biološkog leka za uravnotežavanje nervnih bolesnika i vojnika sa
post traumatskim stresom. Umesto toga, desilo se da su ljudi vrlo brzo preko crnog
tržista krenuli da ga zloupotrebljavaju u borbi sa svakodnevnim stresom.
To je najverovatnije i bio Strajkerov plan od početka, pomislila je.
Pukovnik Strajker je bio zakleti neprijatelj mutanata. Zaslepljen
željom za čistokrvnošću, verovao je da su mutanti pretnja čovečanstvu. Najli je
ipak mislila da je istina da se Stajker sam osećao inferiorno jer je bio od
tipova koji ne praštaju moć. Radio je za vladu godinama kao vojni naučnik i sa
te pozicije je sprovodio paralelne tajne projekte. On je bio taj koji je
pokušao da Vulverina pretvori u oružje iks ubrizgavajući mu adamantijum i na
taj način mu oduzevši ono malo sećanja što mu je ostalo. Na sreću i uz veliku
pomoć profesora Ksavijera, to mu nije pošlo za rukom. Od tada je imao brojne
pokušaje i planove za uništenje mutanata i preuzimanje moći i svaki put im je
pristupao vrlo tajno i organizovano. A ovaj poslednji je skoro pa genijalan, u
formi spasonosnog leka kojim će pokušati da stvori naciju apatičnih ljudi kako
bi njima lako upravljao. Ljudi bez emocija, bez patnje, bez volje, gomila
umrtvljenih zombija će mu poslužiti za formiranje kritične mase. Ako ovo oružje
utiče i na mutante, što je Najli osetila na sebi, onda će dobiti zaista moćnu
vojsku za manipulaciju.
Zato je Vulverin bio neophodan da ga zaustavi. Na njega ovakve stvari
nisu imale uticaj - nijedan otrov nije mogao da deluje toliko brzo koliko brzo
bi se njegovo telo obnavljalo. Mora da ga nađe i da ga dovede nazad u školu za
mutante, gde će mu profesor Ksavijer izložiti plan za dalje. Profesora su
morali naročito da čuvaju, jer su se plašili da ako bi virus apatije zahvatio
najmoćnijeg telepatu na svetu, zaraza bi se širila brže od bilo koje biološke
reakcije.
Bila je noć i Najli je zaustavila kola pored motela u pustinji. Zna da
sutra mora još da vozi, a i kada pronađe Logana, to je i dalje samo početak.
Izvela je Čika da malo protrči po pustinji i da usput i ona udahne
malo hladnog noćnog vazduha. Pored motela nalazio se bar, svratište za
kamiondžije i bajkere na ruti 66. Instinkt joj je govorio da uđe unutra, i da
će možda saznati nešto o Vulverinu od ovih što su na stalnom putu. Povela je
Čika sa sobom, nabacala na sebe vrećaste stvari da ne privlači pažnju i ušla
unutra.
Bar je bio prljav, pravi drumski bircuz pun sumnjivih likova. Sela je
za šank i naručila viski. Povremeno bi bacala diskretne poglede na okolinu da
vidi koga je pametno da izabere za izvlačenje informacija. Stomak joj je radio,
odatle joj uvek kreće detektor za empatiju. Na ovakvom mestu imala je baš dosta
posla ali svejedno je počela empatskim zagrljajima da oslobađa ljude. Međutim,
iz nekog razloga, odmah se osetila iscrpljenom.
„Daj dami viski već jednom“, rekao je čovek barmenu i seo na stolicu
do njene. „I meni isto.“
Odmah je znala ko je, iako ga nikad nije videla. Bio je niskog rasta,
izuzetno mišićave građe i imao je duge zulufe. Nije mogla da zaustavi osećaj
patnje koji je od njega dobijala.
„Ako si do sad naučila da kontrolišeš svoje moći, predlažem ti da to
učiniš”, rekao je polunervoznim glasom. „Ne vredi da se iscrpljuješ
nepotrebno.“
„Kako si znao šta sam?“ šapnula je Najli zbunjeno.
„Nisi jedina sa instiktom.“
„Možes da me osetiš?“
„Naravno da mogu, od kad si ušla ne daš nam mira sa osećajem
smirenosti. Potpuno neprirodno stanje za sve ljude ovde.“
„Ja sam mislila da pomažem...“
„Još jedna od onih koje hoće da spasu svet, divno“, prevrnuo je očima
Logan dok je palio tompus i ispijao viski.
„U stvari, došla sam tebe da nađem da bi ti to uradio... Rekli su mi
da niko sem tebe ne može da...“
„Šta god treba, ja sam u penziji“, prekinuo ju je grubo. „Mora da je
profesorova ideja da me nađeš. Žao mi je što si prevalila toliki put, ali
pozdravi ga za mene i ne trudi se uzalud.“
„Ali mogu da ti pomognem sa tvojom patnjom. Dopusti mi makar to ako ne
želiš da se vratiš.“
„Umoran sam od popravljanja mala“, odmahnuo je rukom umorno. „Idi dok
još nisi izazvala neku nevolju ovde.“
Platio im je pića i izašao napolje sa tompusom u ustima. Najli je
istrčala za njim. Upravo je palio svoj čoper kada je video pored sebe.
„Rekao sam ti da se tornjaš“, promumlao je ne gledajući je.
„Otići ću ako mi dozvoliš da ti vratim makar jednu emociju, jedno
sećanje.“
„Možeš to da učiniš sa sećanjem?“ gledao ju je napoverljivo.
„Mogu da probam. Zakačiću se na emociju koja te najviše boli i dok je
budem smirivala, ako se osloniš na instikt i prepustiš, moguće da ćeš je
doživeti kroz događaj, sećanje.“
Vulverin se nevoljno mrštio ali je ipak ugasio motor. Ceo život je
pokušavao da povrati sećanja i sazna nešto više o sebi. Sada možda ima priliku
iako više nije siguran da li to i dalje želi. Dosta mu je jurenja oko pravde i
nepravde, ratova u kojima je učestvovao u svom dugom životu. Najviše se zapravo
plašio da će otkrivanjem sebe kroz svoju prošlost morati da se suoči sa
ljubavima koje je zaboravio. Možda ipak ne sada, kada još uvek pati za Džin.
Zato je rešio da će da pije viski i puši tompuse dok može, bez spasilačkih
akcija i novih ljudi posle kojih opet ostaje sam. Ali, gledajući u Najli, nije
mogao da ode. To je bilo protiv njegove naravi. Pre nego što je umrla, obećao
je Džin da će da ostane ukoliko bude potrebno. Nije mogao da ode kada je bio
neophodan prijateljima koji su bili nesebični i borili se protiv zla u ovom
svetu. Zato je pristao, ne da bi dobio deo sećanja nazad, već da ne bi u
potpunosti izgubio sebe. A i Najli je izgledala tako ranjivo i usamljeno dok ga
je gledala puna nade. Znao je da mora da joj dozvoli da mu pomogne.
„Ajde dobro mala... Mada ne garantujem da te neće boleti, puno toga
vučem u sebi.“
„Navikla sam, otplesaću kasnije“, zbunila ga je.
Uhvatila ga je za zglobove, kratko ga grlila ispod kože duboko unutra
i nedugo zatim, pala je na prašnjavi asfalt ispred motela. Čiko se uzvrpoljio
oko nje i gurao je njuškom oko kose.
“Dobro sam”, rekla je ne baš sasvim svesna.
„Ludo dete...“, promrmljao je Logan i podigao u naručje. Odneo je u
motel da se naspava pa i sam otišao na spavanje.
Ujutro kad se probudio, osećao se mnogo bolje. Pogotovo u vezi sa
Džin, kao da je patnja prešla u nadu.
Pogledao je kroz prozor motela i video Najli kako sa Čikom pleše na
kiši. Igrala je balet predivno, predano, zajedno sa psom koji se veselo vrteo
oko nje.
Sećanja o ranijem životu nisu mu se vratila. Samo je i ovaj put
uhvatio sebe da je pustio u svoj život osobu za koju će morati da laže da mu
nije stalo do nje.
Profesor će naravno odmah znati.
Znao je čim ju je poslao po njega.
„Čarls, taj prokleti matori učenjak... Uvek je znao kako“, promrmljao
je sebi u bradu.
Comments