Skip to main content

Posts

Showing posts from April, 2019

Mrak – Lj. Z.

Kad ju je muž ostavio zbog druge žene, zaklela se da nikome neće biti ljubavnica. „Veze s oženjenima nemaju budućnost“, komentirala je. „S rastavljenima može, ali ne i sa oženjenima.“ „Zaljubila sam se“, rekla je prijateljici dok su pile kavu. „I to u svoga šefa. Nisam to mogla kontrolirati.“ „Malo sutra si se zaljubila, samo te ona stvar zasvrbila! Sama sebe varaš i pravdaš. Klasika.“ „Što ako sam odlučila prestati potiskivatipotrebu za seksom i osloboditise stega morala? Uostalom, ne mora to nitko znati. Daj, znam da se čudiš, ali osjećam da se i ja njemu sviđam.“ „S oženjenima se obično gubi vrijeme, znaš i iz moga iskustva. Dugo si sama, takve muškarci namirišu na kilometar... Naročito oni koji su u braku i kojima treba promjena. Draga moja, to ti ja kažem: iza k’o fol ljubavi skriva se jadnica.Lakše ti je reći da si se zaljubila, nego sebi reći da si drolja.“ „Ne znam što da ti kažem, tvoje pametovanje mi ide na kurac. Možda si i u pravu ali ne želim prihvatiti da je tako. Istina da …

Riža za čokoladu - Jasmina Lazić

Ne jedem pirinač. Nikada ga nisam volela, niti ću. „To je do odgoja“, kaže mi Petar punih usta, dok viljuškom prebire po beloj gomilici na tanjiru. U roditeljskom domu nisu se jele tri stvari – makarone, grašak i pirinač. Otac je bio vojno lice pa su mu te tri namirnice valjda izašla na nos. Ipak... „Ne bih se složila sa tom konstatacijom“, odgovaram rezignirano dok nožem manevrišem po tanjiru. Makarone sam rado gutala u komšiluku i to na sve načine. Obožavam ih i danas. Grašak sam jela pod moranjem kod bake, nalazeći neko bizarno zadovoljstvo u tome da ga gustiram uz pomoć široke slamčice za sok. Pritisnem zeleno zrnce i onda vučem iz sve snage dok ne usisam samo meso, a košuljicu ostavim na tanjiru, i tako unedogled. Pirinač i ja nikada nismo našli zajednički jezik. Čak ni uz čokoladu. Za mene je to kao stiropor sa kakaom. Nikada nisam jela stiropor. Nisam rovarila ni kašikom po zidu da bih grickala cement niti me iko ikada uhvatio blatnjavih usta jer sam smazala komad zemlje. Ukus gr…

Prosvetljenje - Milica Panić

„Halo.” „Imam pitanje za tebe.“ „Molim, ko je to?“ „Važnije pitanje je ko si ti, ali do njega ćemo stići malo kasnije.“ „Ma, o čemu pričate?“​, odgovori devojka iznervirano, krenuvši rukom da prekine vezu. „Zamisli da ti dam kutiju, a u njoj je mali kralj. On je kralj svega što je u toj kutiji. I bio je zadovoljan kraljevstvom, ali nije znao da je ta majušna kutija u većoj kutiji, i da njome gospodari malo veći kralj. Shodno tome postoji i treća kutija, u kojoj su i mala kutija u malo većoj kutiji, i svi oni su skupa u ovoj nazovimo je najvećoj kutiji.“ „Ništa ne razumem“, reče devojka zbunjeno. „Kutija može biti beskonačno, kao i kraljeva. Svaki kralj misli da je najveći, a zapravo ima i većih od njega”, reče glas i zastade. „Daaa?”, upita devojka razvlačeći u iščekivanju poente ili nastavka priče. „Pitanje je kako ćemo znati da je neki kralj vrhovni, najveći, iznad svih? Kralj nad kraljevima, vladar nad kutijom u kojoj su sve kutije. A tu kutiju bismo mogli zamisliti kao beskonačni univerzum…