Skip to main content

Posts

Napiši Svoju Priču

Ove priče nastale su tokom kursa kreativnog pisanja A+
Uživajte u čitanju! :)
Za više informacija, pogledajte kako izgleda kurs kreativnog pisanja.
Recent posts

Jesenji Kurs Kreativnog Pisanja A+, Oktobar 2019

Upis nove generacije na jesenji kurs kreativnog pisanja A+ je zvanično počeo! Započinjemo druženje u oktobru u Beogradu, a možete pohađati i online kurs ;)

Na straži – Miljana Cvetković

Dnevna soba. Na sredini sto sa isheklanim, požutelim čaršavom na kojem se nazire mrlja od prosute kafe. Isti takav milje bio je i na starom televizoru, kojeg je zamenila nova plazma. Ide neka predvidiva američka krimi serija. Na ugaonoj garnituri sede dve žene. Majka, punačka, oteklih nogu, kestenjaste kose spaljene od trajne. Ćerka je pegava, riđa. Liči na Irkinju. Muk prekida majčina rečenica: „Prolazi ti vreme. Džabe fakultet kad se nisi snašla. Kako mala Ivana peče pljeskavice? Šta će, snalazi se. Ne može se birati posao. Bore se ljudi.” Irkinja nije volela ovakve razgovore. Misli su joj se vrzmale po glavi. Pa, jebote mama kao da mi nije dovoljno teško. Ko si bre ti? Šta koji kurac hoćeš? Šta ti znaš o životu? Rodila si me sa devetnaest. Ti ćeš mene da učiš. Sve sam uradila. Sve! Pametnice jedna, misliš li da je lako završiti medicinu? I još ne kao dete profesora, doktora ili bar kriminalca. Lako je tebi da budeš nebitna. Ti si iz jedne porodice pobegla u drugu. Moj tata te je spasi…

Seve-Nila – Jelena Rajković

Leto je. Sedim na terasi sa bakom i pijemo rakiju. Moja baka se zove Nila, ima osamdeset godina i živi na ostrvu naspram Zadra. Turisti koji tu letuju će vam sigurno reći da je to sumanuta bakica koja obožava životinje, a mrzi ljude. Pored toga, ima ćerku koja retko dolazi i vozi beli reno četiri iz kojeg trešti muzika tvrdog zvuka. Ako biste je sreli dok čekate red u pošti, mada je tamo sigurno nećete sresti, pomislili biste da je sasvim obična baka, jer na prvi pogled ne odaje utisak da je posebna. Istina je sasvim drugačija. Nju ne možete da sretnete u pošti, jer ona plaća račune preko ibankinga, kupuje onlajn, skajpuje sa strancima koje upoznaje na putovanjima po svetu. Na ostrvu ih pak, ne konstatuje, jer ako su za letovanje izabrali tako dosadno mesto kao što je Pašman – šta uopšte ima da priča sa njima? Meni je uvek bila zabavna jer je ekscentrična, dok je ona mene zavolela onog dana kada sam sa šest godina izjavila da ću se udati za kriminalca, pošto njih brzo ubiju, a onda možeš…

Omnibus propuštenih šansi – Ivana Injac

Nedelja popodne je bilo njihovo vreme za opuštenu priču. Iako su im pogledi na svet bili potpuno različiti, njihova veza se zasnivala na uzajamnoj ljubavi. Imali su svoj jezik kojim su razmenjivali misli i ponosno ga čuvali kao neprocenjivu vrednost. Ove nedelje bio je njegov red da predloži temu. Doneo je čaše i sipao njihovo omiljeno vino. Hajde da pričamo o šansama i to o propuštenim, jer ovih drugih ima na tone i ne znaš koja je istina, a koja fikcija. Nastavio je pomalo setno: Svaka propuštena šansa ima svoju priču, nagledao sam ih se bezbroj. Niko da uključi mozak na vreme, pa posle kukaju. Pogledala ga je i nežno rekla: Ma gledaj svoja posla, shvatiće svi oni jednog dana… Nego, dobra ti je tema, hajde da pozovemo ove naše i pitamo za njihove propuštene šanse? Osmehnuo se i potvrdno klimnuo glavom. Svi su se brzo skupili, udobno smestili na uobičajena mesta i krenuli da dele svoje priče. OKO Trebalo je da se vidim sa društvom i da zajedno obeležimo početak proleća, ali jednosta…

Propuštena šansa – Andrijana Kovačević

Pogledala je oko sebe, duboko udahnula i rekla: „Ovo je savršen dan.“ Sve se uklapalo. Kostim i scenografija bili su baš po njenom ukusu. Zlatni zidovi ostavljali su utisak raskoši. Cela dvorana mirisala je na pobedu. Publika je željno išekivala nastup. Takmičenje je moglo da počne. Dok je nestrpljivo cupkala nogama o pod, u njenim mislima stvarala se slika uspeha. Zamišljala je kako će nakon nastupa ponosno otrčati majci u zagrljaj i reći: „Uspela sam, mama! Hvala ti na svemu.“ Ona je sedela u publici i želela da njena ćerka ostavi prošlost i nastavi njenim stopama. A znala je da je i on posmatra. Ipak, nekoliko minuta pre izlaska na scenu osetila je blagi nemir. Vetar koji je ulazio ispod vrata kao da je unosio nešto teško sa sobom. Oblivao ju je hladan znoj. Uzela je čašu vode i pogledala na sat. Trudila se da zanemari nespokoj. Požurila je ka izlazu. Zavese su se raširile, a reflektori su bili upereni u nju. Ono što je videla naizgled je ličilo na san koji već odavno sanja, a sad…

Umetničko delo - Jovana Begović

Stigla sam na izložbu, obučena po bontonu. Nisam želela da omašim stajling među svetom koji obično dolazi na takva mesta. Iako se uglavnom saplićem u potpeticama, to veče sam telo držala u ravnoteži kako mi glava i stopala ne bi zamenili mesta.
Sofija, sa kojom sam pohađala školu fotografije, daleko je stigla sa svojim radom, što govori i njen poziv na izložbu. Imala je oštro oko, nadareno da vidi ono nama, običnim smrtnicima, nevidljivo. Prenosila je na papirni nezaborav one trenutke koje uglavnom svi zaboravimo. Fotografisala je emocije, zaljubljene poglede, prirodu i muzičare u zanosu. Bila je drugačija. Slabašnog tela ali jakog stava. Mlađa od mene, ali zrelija. Znala je šta želi i rado je to stavljala do znanja. Volela sam njen karakter i inteligenciju. Svojim delima navodila me je na razna životna razmišljanja.
Kada sam ušla unutra, bila sam sigurna da nas kreativnost nije napustila.
Ljudi koji su stigli na izložbu sami po sebi su bili umetnička dela. Zamišljala sam …