Skip to main content

Posts

Napiši Svoju Priču

Ove priče nastale su tokom kursa kreativnog pisanja A+
Uživajte u čitanju! :)
Za više informacija, pogledajte kako izgleda kurs kreativnog pisanja.
Recent posts

Utisci sa kursa, jun 2020 - Nevenka P.

Seminar je odlično koncipiran. Dinamičan je, edukativan i motivirajući. Kako u predavanjima, tako i u pogledu na tekstove Ana i Aleksandar se nadopunjavaju te nam daju dvije perspektive. Svašta novo sam čula i naučila, a pri tom se zabavila. Najveći dobitak mi je bio što sam uspjela izvući iz sebe puno više nego inače koristeći naputke iz predavanja i komentara na radove.

Filodendron - Nevenka Pupek

Nemam pojma koliko je dana prošlo otkad sam Lovri u glavu bacila šalicu punu kave. Nažalost, umjesto njegove tikve stradala je vitrina. Usred mog veselog brbljanja kak bi, kad prođe epidemija, mogli u Veneciju ili Firenzu. Tonom kao da ide s frendovima na cugu rekao je da seli kod djevojke. Vitlala sam prema njemu tanjure, soljenke, zdjele i toster, vrišteći psovke za koje nisam niti bila svjesna da ih znam. Stajao je ukočen i nijem poput lutke. Skinuo je vjenčani prsten, stavio ga u pepeljaru i unatraške izašao.  Hrpe neopranog suđa i veša zakrčile su mi sobe. Na trosjedu se napravila rupa u obliku mog trupla. Iz čikobernica se u valovima prelijevaju čikovi. Na podu leže rastrgane knjige, moji pokloni za njegove rođendane. Borghes, Marquez, Castaneda - nije ih odnio sa sobom.  U kutu sobe raste filodendron koji mi je kupio za useljenje. Ne volim takve mesnate primjerke flore, ali on to naravno nikad nije skužio.              Biljka se šepiri iako je zalijevam ostacima ulja …

Na pragu - Vesna Maglov

Stigao ju je nevjerovatan umor. Nikad nije umjela da se spakuje, ni kada odlazi na dva dana, a kamoli iz jednog života. Zatvorila je kofer i sjela na krevet. Htjela je da ga odmjeri onako spakovanog nasred sobe. Željela je da nekako izvaže koliko toga ostavlja, a koliko odnosi sa sobom.             Kao kada bi u mesnici rekla da joj odvoje petsto grama od buta. Tako je sad precizno, kao skalpelom, razdelila ovih šest kila kofera od četiri godine života sa Branom. Veš, dva para cipela, patike, par dnevnih varijanti, večernja haljina i njemački s izgovorom.  Nije imala posebnog razloga da ponese nijednu od tih stvari u koferu, mogla je da ode i bez njega, ali onda bi joj se činilo da u stvari, nije ni otišla. Brano treba da vidi kako kofera nema, da je orman prazniji i pismo na stolu. Osjećala je kako je malo da samo nje više nema. Morala je sa još tih nekoliko pojedinosti podcrtati svoje odsustvo inače se neće vidjeti gdje je to bila pa je sad više nema.            Kada je tog jutra čula …

Cokule - Biljana Ajkalo

Nisam mu rekao sve što sam hteo, a toliko toga sam želeo da mu kažem. Samo sam stajao i gledao kako grozničavo objašnjava kako mora da ide, da je to naša zemlja, da joj je potreban, da svi njegovi drugovi idu i da će svima pokazati kako se otadžbina brani i voli. Ćutao sam.             Prethodne večeri smo se za sofrom po ko zna koji put prepirali jer ne pomaže u kafani. Ne dolazi dovoljno, ništa ga ne zanima, a sve je to za njega napravljeno. Da hrani njega i njegovu decu, da bude najveća kafana u Beogradu. Po običaju je odgovarao kako su to sve trice i kučine, da toliko važnijih stvari ima na svetu od te moje vajne birtije, pijanih kočijaša i jadnih Cigana koji za crkavicu sviraju bahatim spahijama.               I tog dana, kad je odlazio, gledao me je tim čudnovatim plavim očima, majčinim očima. I pred njenim sam hiljadu puta bio razoružan, a pred ovima sam potpuno nemoćan. Samo sam gledao, a reči nisu dolazile. Skinuo sam cokule, nove, čvrste i tople. Pravio ih je najču…

Potera - Maja Stojacković

Pratio ih je do Karađorđeve ulice kada su njih dvoje zamakli u jedan od ulaza. Srce mu je i dalje snažno lupalo, a niz lice mu se slivale graške znoja. Nije znao šta da radi - da li da uđe u zgradu odmah za njima i napravi scenu u hodniku. Šta ako su već ušli u neki od stanova? Kako će znati u koji? Mogao bi da ide od vrata do vrata i besomučno lupa.             Misli su mu se rojile u besnom kovitlacu.             Nikada nije bio čovek od akcije niti je znao kako da reaguje. Uzbuđenje i bes su ga i dalje izjedali ali njegovo telo je bilo nepropusna opna koja nije dozvoljavala da se bura emocija izlije odmah tu na ulicu. Uvek se suzdržavao od prenaglašenih reakcija i prezirao je ljude koji nisu umeli da se kontrolišu - smatrao je to necivilizovanim. Ali šta da uradi sada, kada je njegova žena upravo ušla u zgradu sa nepoznatim čovekom? Tako nešto zahteva delanje. U njemu su se grčili poriv da utrči unutra i krene na sav glas da urla njeno ime i  želja da je sve ovo samo uobr…

Radovan ne čuje i mnogo priča - Sandra Lepojević

“Radovane, Radovane, je l‘ me čuješ? Ooo, Radovane, vidi kako su ti uši porasle, a gluvlji si no ikada? Je l' primaju ti tvoji sateliti nešto?“ pokušavala je Milojka da ga dozove isprečena između njega i televizora. „Šta kaažeeš?“ ponadao se Radovan da supruga ima nešto važno da mu saopšti. Na primer da je ručak gotov ili da je bio poštar. Međutim, ona je imala svoju klasičnu tiradu. „Videla sam da je komšinica već napravila sok od višanja, a naši nikako da dođu da nam naberu. E moj Radovane, ostarili smo. Ima i bez soka i pekmeza da ostanemo. Ne možeš se više ni na vlastitu decu osloniti. Rade, ubiše se od posla. Po cele Božje dane rintaju, a plate nikakve. „Onaj“ je opet pobedio na izborima. Vidiš, nisam ih ni pitala da li su glasali. Nama više ne može biti bolje, ali ni bogami ni mnogo gore. A oni, ako se ovako nastavi, moraće iz zemlje da beže. Šta ćemo mi onda, jadni? Kaže Stana njeni u Australiju odoše, u Beč. Tamo im je baš dobro. Kad nema posla, ima socijalne pomoći, može se…

Utisci sa kursa, jun 2020 - Vera P.

Hvala najlepše, mnogo mi je značilo sve što smo prošli zajedno. devojke su zaista obrazovane i napredne, osećala sam se izvanredno. Nastojaću da više čitam narednih meseci, Obavezno se vidimo uživo. divno je bilo sarađivati sa Vama.

Školski bulevar - Vera Perišić

Zvono je označilo  kraj prve smene. Gužve i dečije dovikivanje sve su prisutnije ove pozne jeseni u prostorijama male škole. To je zgrada izdvojenog odeljenja u koju  je smešteno više od osamsto đaka raspoređenih u četiri smene, zbog renoviranja matične zgrade. Moji drugaci u koloni izlaze iz učionice. Užurbano se pakujem i dok noseći gomilu svezaka izlazim na hodnik, Dunjica mi maše sa kraja kolone. Drugačija je od ostalih. Često joj nešto privuče pažnju pa zastane i zamisli se. Sigurnija sam kada smo zajedno. Tako smo se dogovorile, nigde jedna bez druge, ona čuva mene, ja nju.             I pored mogućnosti da  čas odložimo zbog novonastale situacije, učenici su tražili  matematičarenje na kojem vlada posebna atmosfera. Zanimljivi logički zadaci rešavaju se u paru ili grupi.             Krećemo se hodnikom, kao bulevarom prepunim šetača. Do prve slobodne učionice skrećemo desno i silazimo uskim, strmim stepeništem. Pratim ih da ne potrče. U momentu spazim Lolu kako silazeći niz prvu s…

Odluka - Jelena Gradić

Malo pre osam sati, hladnog decembarskog jutra mog trideset i devetog rođendana, ležala sam pospana u krevetu sa mojim holandskim neženjom. Iako je imao pedeset tri, oslobodio je ženu u meni. Telefon je pozvonio baš kada to uopšte nisam očekivala.  Trebalo je da se danas ipak pojavim u kancelariji.               Neprozirna magla je počela da se podiže, a sa njom i moj ljubavnik: nečujno je otključao vrata od stana i izašao, pre nego što je sat otkucao osam.              U međuvremenu se u kuhinji pojavio moj jedaestogodišnji sin.              “Da li mogu da uzmem tvoj telefon? Sačuvao sam nešto u istoriji”, pitao me je još uvek snenih očiju.             “Aha, ali samo da znaš - mama je sinoć gledala porno. Ako se odlučiš da otvoriš i tu stranicu, to je na tvoju odgovornost. To što vidiš pratiće te zauvek”, rekoh mirno dok sam pravila  espreso.  “Mama, ti si žena! Otkad to žene gledaju porno? Nikad te više neću posmatrati na isti način”, pogledao me je zaprepašćeno.            Iznenadile su …

Utisci sa kursa, maj 2020 - Suada M.

Kurs je bio puno bolji nego što sam očekivala, probudio je u meni želju za pisanjem i vjeru da ja to mogu. Mislim da ste super spoj, da dajete maksimalno od sebe i tu nema šta da se mijenja... bezkrajno zahvalna!

Kojim putem da krenem - Suada M.

Lijepi aprilski dan. Na svadbi sam sa mužem u Bosni. Počeo je piti već u podne.              Slavlje je bilo prelijepo i u pola tri smo svi otišli na spavanje. Kao kumovi, noćili smo u hotelu sa mladencima i gostima koji su došli iz različitih dijelova svijeta. Sobe su nam bile jedna pored druge.      Otišla sam u kupatilo presvući se, skinuti šminku i dugo se zadržala u nadi da će on zaspati dok ja završim. Od kako mu je, prije šest mijeseci, brat smrtno stradao na motoru, svakodnevno koristi antidepresive u kombinaciji sa alkoholom što me plaši.           Oprezno sam izišla iz toaleta. Prišao mi je i htio da spavam s njim. Nježno sam rekla da sam umorna, dan je bio dug i naporan. Nisam ni završila rečenicu, a on se već promijenio. Bacio me je na krevet i počeo daviti.                                                  Stezao me je tako dugo da sam pomislila kako neću preživjeti i tek onda bi me pustio da povratim dah. Kad sam napokon ponovo mogla disati pokušala sam zvati u pomoć na svim…

Raskršće - Stefan Nikolić

Metež iz kojeg sam upravo jedva izvukao živu glavu bio je ispunjen uzvicima, udarcima pendreka, šištanjem elektro-šokera i drugim zvucima čistog užasa. Neprijatelji su koristili gumene metke, ali i strelice za uspavljivanje nakon čega bi pogođene izvlačili iz gomile i blindiranim vozilima ih odvozili u nepoznatom pravcu. Koga god su uvukli, više nikada nije bio viđen u Slobodnom svetu. Mnogi  se nisu vratili iz  ranijih sukoba koje smo vodili sa vojskom pod komandom Upravljača.             Uleteo sam u ulaz obližnje zgrade trkom za koji nisam imao pojma da sam sposoban.  Zaklonjen senkom koju je pravilo stepenište leđima i potiljkom sam se oslonio na zid pored njega i lagano skliznuo u sedeći položaj.  Isprekidani dah isprovociran iznenadnim sprintom, zamenili su duboki udisaji ispunjeni mirisom krvi i prašine. U tom trenutku, nisam imao pojma gde su ostali i šta se sa njima dogodilo.  Sve je počelo onog dana kada smo odbili da u zamenu za primirje i mesečno sledovanje hrane i lekova dobr…

Utisci sa kursa, maj 2020 - Jovana T.

Kurs mi je doneo nešto novo i mogla sam videti drugu stranu priče. Naučila sam dosta zanimljivih stvari i verujem da će mi poslužiti za dalji nastavak pisanja. Sviđa mi se način rada i bilo je dosta zanimljivo.

Ogledalo - Jovana Tešović

Kao i svaki drugi tinejdžer, živim za noć, ali ne za žurke ili izlaske već za razmišljanje. Razmišljanje o mraku koji je izvan moje sobe, ali ne i izvan mene same. Uzimam ogledalo i ulazim u tamnu stranu ličnosti Jovane Tešović. U ušima  čujem glasnu muziku Linkin Park-a. Čester me razume. Pojačava se osećaj bola u pesmi, ali ne kao u tužnim tonovima Iredescent-a, u stihu Let it go, već u najbešnjoj melodiji pesme A Place For My Head.              Razmišljanje može da počne.  Gde je moje mesto? Gde glava može da se smiri? Ko ludu, blesavu, uzavrelu, radoznalu i impulsivnu ličnost može da ohladi? Zašto me Šinoda i Benington tako dobro razumeju? Zašto me pogađa smrt koja se desila dok nisam ni slušala taj bend?  Milion pitanja, a patnja se povećava. Niko je ne vidi, ali tu je. Osetim jako lupanje srca i strah da već sledećeg trenutka neće kucati.              Koga briga ako se još jedno svetlo ugasi na nebu od milion zvezda?  Niko ne zaslužuje depresiju, a svi je dobiju besplatno. Kao kad kup…

Noć, kao i svaka druga - Jelena C.

Te noći sam, kao i obično, sedela između krevetića i gledala u dve usnule bebice, srećom, potpuno nesvesne užasa koji se svake noći odvija baš tu, iznad njihovih nedužnih glavica. Da sam samo mogla znati šta me te večeri čeka, izabrala bih da ne budem tu, da nas tri ne učestvujemo u toj epizodi njegovog ludila. Eh, da sam samo znala da ću upravo u ovoj biti glavna junakinja, sve bi bilo drugačije. Ali nije. Ono što sam tada, poučena gorkim višemesečnim iskustvom, već dobro znala, bilo je da će me mučiti, samo nisam mogla znati koje ćeš oružje upotrebiti, niti kakav je čin danas na repertoaru. Već odavno ne krije svoje pravo lice notornog alkoholičara, manipulatora i lažova. Ostavlja nas tri da se same snalazimo iako zna da je meni potrebna pomoć. Često je prenebregavao činjenicu da sam ja nepokretna žena sa dve bebe. U dvorištu sedi sa bratom i još jednim likom koji je obično bio zadužen za nabavku sredstva za pojačavanje njihovog odavno poljuljanog samopouzdanja. Četrnaestom…

Vera - Tatjana Ecimović

Zvuk zvona na ulaznim vratima trže je iz obamrlosti. Polako se osvrnu oko sebe. Kuća beše pusta i čista. Danas je, iskoristivši odsustvo ostalih ukućana, izvršila kompletno veliko spremanje. Jedino je opori okus ribe lebdeo u vazduhu. Ni muž ni deca nisu voleli da je jedu. Međutim, rešila je da jedanput udovolji sebi i uživa u omiljenom jelu, prženoj pastrmci. Na tren je zapahnu slatkasti miris sredstva za čišćenje koji se još uvek osećao. Promaja joj je milovala zglobove dok je hitala da otvori vrata. Nije očekivala da će doći. Nakon prvobitnog oklevanja, uputi joj nemi osmeh. „Ja sam Natalija“, predstavi se. Pozva je da uđe. Dok je devojka išla ka dnevnoj sobi, neznatno uspori korak, zastade i osmotri gošću s leđa. Čak i u polutami mogla se nazreti tanana figura ispod dugačke bele košulje. Bila je manje-više njene visine. Prolazeći pored ogledala, jedva je izbegla da se ne susretne sa svojim umornim odrazom. To bi bilo previše. Sedoše za kuhinjski sto jedna preko puta druge. Nekolik…

Utisci sa kursa, april 2020 - Jelena R.

Supercalifragilisticexpialidocious! Jako koristan kurs, svašta sam naučila i mnogo mi znači za dalje pisanje!

Ispovest jedne vile - Jelena Rašić

Već dugo se osećam nemoćnom i zaglavljenom u ovom svetu u kome sam ostala zbog njega. Da li je to ikada bila ljubav? Ili je samo izgledala kao dobra zamisao, a dovoljna doza adrenalina me je naterala da pomislim da je ljubav? Najradije bih odletela, ali odavno nisam bila dovoljno srećna da bih mogla to da uradim.Znaš, ja sam vila, a vile mogu da lete samo kada su srećne i kada donose sreću. Moja je u stvarnom svetu trajala dok sam imala njega. Ti mali znaci njegove pažnje bili su mi sve. Nikada nije mnogo pitao, znao je da sluša i čita između redova. Činio me je srećnom, a i ja njega. Onda je jednog dana samo odustao od nas, a ja sam ostala zaglavljena, bez mogućnosti da se vratim kući.♥Naučila sam da se snalazim kao običan čovek. Odavno sam se pomirila sa činjenicom da nismo bili dobar spoj. I nemoj da me shvatiš pogrešno, ali ja stvarno ne želim da budem ovde. A i zašto bih, pored toliko straha, mržnje, gladi, bolesti i smrti? U mom, čarobnom svetu, ništa od toga nema osim sreće, za…

Utisci sa kursa, april 2020 - Nina B.

Odlično je bilo. :) Dobila sam puno korisnih saveta i bilo je super čuti šta drugi imaju da kažu o pričama. Sada razmišljam mnogo više analitički i pristupam pisanju sa donekle nekim planom, razmišljam mnogo više o tome da svaka rečenica ima svoju funkciju. I to mi mnogo olakšava samo pisanje. Još uvek prepuštam priči da me ponese i iznenadi, ali volim da imam pred sobom inicijalnu ideju i glavnog lika. A sada i sama primećujem neke stvari koje mi ne štimaju, pa više vremena prosvećujem izmenama. Sve u svemu, super iskustvo i podsticaj koji mi je trebao da počem konačno da uobličavam nešto o čemu već neko vreme razmišljam. :)

Sasvim običan dan - Nina Bovan

Opet sam kasno ustala. Ali ne mari, nije kao da je trebalo negde da budem, sem u kuhinji, jer mi je stomak zavijao.Otabanala sam bosa da napravim prvo šolju kakaa. Zavirila sam u frižider u nekoj bolesno optimističnoj nadi da se preko noći nešto pojavilo unutra, kao da ne znam napamet njegov sadržaj.Dok sam grejala mleko, radila sam ono što verovatno radi svaka prosečna žena koja ujutru nema običaj da čita novine; skrolovala sam kroz Instagram. Posle jedno četiri fotografije kafe dalgona (koju sam napravila pre neki dan), sedam fotografija raznoraznih knjiga (među kojima prednjače Pekić sa Besnilom i iz nepoznatog razloga Bulgakov i Majstor i Margarita) i nekoliko desetina selfija u kućnoj varijanti, shvatila sam da mi je dosta. Svima sam pre toga udelila lajkove, naravno.Mešala sam kakao i mleko, a zatim prešla malo na Jutjub. Možda ima neki zanimljiv recept za neko jelo ili kolač koje nikada neću napraviti. „Uuu, ovo deluje super. Kolač koji se brzo pravi bez brašna, jaja i mleka? D…

Ogledalo duše - Jelena Ilić

Sedajući za noćni stočić da skine šminku, Sunčica pomisli kako se završio još jedan naporan dan. Dok je tuferom lagano uklanjala ostatke senke sa kapaka primetila je da joj se slika u ogledalu zamutila. Setila se leta od pre dvadesetak godina.Bilo je to ludo i nezaboravno letovanje s drugaricama, dok je Luka bio u vojsci. Još je mogla da oseti miris borovine dalmatinskog primorja. Žurke na plaži u teta Cvitinom kafeu bile su obavezni deo devojačkog rituala, nakon što su čitav dan lenčarile na obali. Žive svirke, šareni kokteli uz miris mora i zvuke talasa.Jedne večeri ćaskala je sa prijateljicama uz piće koje je uzimalo maha. Sve je bilo bezbolno dok se nije pojavio on. Kratka crna frizura koja se presijavala na prigušenoj svetlosti. Mišićavo telo izbijalo je ispod uske majice. Približavajući im se u ritmu muzike, uz osmeh, zavodničkim glasom joj je rekao:„Dobro veče, ja sam Antonio. Jeste li za ples?“„Naravno, zašto da ne?“ Očarana njegovim izgledom pristala je, namignuvši drugarica…

Ispovjedaonica - Marijana Klapić

Nisam se nikada ispovjedila u crkvi. To sam videla samo na filmu. Sjećam se, gledajući te scene osjećala sam čudno olakšanje zajedno sa likom koji otvara dušu. Ovih dana sve više vjerujem da nam je svima potrebno da se malo ispovjedimo. Nije važno kome, gdje i kako – dovoljno će biti to nešto istjerati iz sebe, izgovoriti naglas ili ovako, pisanjem. Ova virtualna Ispovjedaonica je moja prva prilika da uradim tako nešto. Neobičan je osjećaj uopšte razmišljati o samom postupku jer na neki način u meni stvara osjećaj kao da sam kriva za nešto, kao da sam zgriješila. Valjda donekle i jesam, zato se sada i ispovjedam. Imala vjere ili ne, vjerovala ili ne u svojim najtežim trenucima, dozivam Ga da nam pomogne, olakša put i da donese spas. Jednog ponedjeljka ujutro, dok su mi u mislima previrala sinoćnja dešavanja dozivala sam Ga u pomoć. Pomozi mi da se sjetim! Kako ne mogu da se sjetim, a imala sam je? Bila jednom jedna Misao. Ne, bila jednom jedna tako divna, obećavajuća i snažna Misao...…

Jutro u Vatrenoj ptici - Sandra Živkov

Sonja petu godinu zaredom radi kao školska bibliotekarka. Da joj je neko u sanjarskim danima rekao kako će na posao ići vozom i to u Stepojevac, ne bi verovala. Drugarice su se čudile kako joj put ne pada teško. Slegala je ramenima. Putovanje ju je odmaralo, prijala joj je rutina i sva ta nepoznata lica. Ali, ovaj ponedeljak sabajle, em rano, em se sat pomerio, još je mrak.Ne znam kuda udaram. Moram se sabrati.Vikend je provela pod utiskom lekarevih reči, izbegavajući da se suoči sa mužem. Nije verovala da bi joj razgovor sa bilo kim pomogao. Kao da je predosećala da bi usledilo: biće kad se najmanje nadaš i slične gluposti. Stigla je pre sedam. Ima vremena i za kafu. Ušla je u Vatrenu pticu, staničnu kafanu. Skinula je mantil, mada se brzo pokajala. U lokalu je bilo hladno za svilenu bluzu. Radio je bio standardno podešen na jutarnju emisiju Gorice i Dragane. Pogledala je okolo, prilično živo za 6:50. Međutim, bila je jedino žensko, a ujedno i jedina mlađa od pet banki. Ako ne računa…

Raskršće - Jelena Rašić

Kao mala sam slušala priče o čarobnim stvorenjima koja se pojavljuju tačno u ponoć na raskršću. Tada se stvara prolaz između magičnog i stvarnog sveta i ljudi dobijaju mogućnost da stupe u kontakt kako sa dobrim tako i sa lošim bićima iz različitih dimenzija. Poluhoror priča kojom su se plašila mala deca, a i ja. I možda sam u nekom trenutku prerasla priče za decu, ali bajke nisam nikada. I dalje verujem da negde skriveno od naših očiju postoji neki drugi svet u kojem žive vile, sirene, jednorozi, zmajevi, vilenjaci i sva ostala čudnovata bića. No, čovek se ponekada zaboravi, zaluta i na kraju završi na pravom mestu u pravo vreme. Tako sam se i ja jedne večeri obrela na raskršću u ponoć. Ne bih to ni primetila da mi telefon nije zazvonio, baš nasred raskrsnice. Izvadila sam ga iz tašne, međutim poziva nije bilo, samo je sat svetleo i pokazivao: 00:00. Znamo kako moderna tehnologija lako ume da zabaguje i situacija me nije uznemirila sve dok nisam začula dečiji glasić iza sebe. “He…

Čika Avdo - Aleksandra Ristović

Čika Avdo bio je lik koji nam je obilježio djetinjstvo i utisnuo trag u naše dječije duše. Dubok pečat straha sa jedne strane i povjerenja sa druge, okrutan i ranjiv. Krupan čovjek, strogog izraza lica, unosio je nelagodu gdjegod se pojavi, sve dok ne ugleda nas, komšijske derane, klipane i princeze. Nazivao nas je svakojakim imenima, dok je iza leđa krio pogolemu papirnu kesu sa slatkišima koje nam je djelio. Uljuljkivao nas je čika Avdo u poseban odnos ljubavi sve dok se ne napije kada bi se kroz omaleni prozor stare kuće čulo zapomaganje njegove žene Bisere: "Nemoj Avdo, nemoj, ubićeš me." Slušali smo pljuštanje udaraca i prigušeno stenjanje i u tim trenucima ne bismo znali šta da mislimo. U dječijim srcima osjećali smo da on nije baš potpuno dobar. Alivdjeca k'o djeca. Nakon što bismo bili nijemi svjedoci njegove surovosti, sledeći susret sa nama izbrisao bi onu prethodnu težinu da smo i zaboravljali čemu smo svjedočili, dok je vadio jednu po jednu poslasticu. B…

Milutin - Ana Bubanja

Izneo je tronožac i farbu ispred kapije. Sa mukom je seo, pogrbljen i leđima okrenut moru. Milutin beše vremešan, dovoljno je bilo da čovek pogleda njegovu krštenicu, pa da se iznenadi kako još uvek ima elana da sređuje staru okućnicu na moru. Nosio je radničke pantalone, izbledelu košulju od teksasa i papuče. Moja baka kaže kako je Milutin zamalo lep čovek. Imao je vetrom izborano lice, kukast nos i radoznale oči. Između mora i mesta na kom je sedeo krivudao je put. U toku jeseni, retko se desi da njime prođu kola; tek poneki lokalac ili zalutali turista. No, dok je starac umakao četkicu u farbu, začulo se zvono na biciklu. ,,Milutine, kenova?’’, doviknu mu seoski kartaš, usporavajući, ali ne zastajući. ,,O Rade, kako je?’’ ,,Hoćemo li na boćanje večeras?’’ Milutin zaklima glavom namah sporo pa onda brzo, klecavo, poput čoveka kome brada pada na grudi kada ga san prevari. Okrenu se da nastavi posao. ,,O jesi išćumijao ti da opet farbaš te brojeve? ’ajde vidimo se u osam’’, doviknu m…