Tiho koračajući da ne probudi roditelje, Luda se iskrao iz kuće nekoliko minuta pre nego što je petao najavio zoru. Spuštao se sa brega, dok ga je verna Tufnica, psić sa crnom mrljom preko oka, pratila u stopu.
Luda, osim želje za pustolovinom, nije imao razloga da napušta dom. Ta želja ga je sustizala kao bolna čežnja, stežući ga oko srca svaki put kada bi, sedeći pod hrastom, gledao u daljinu.
Hodajući uskim putem, primeti visoku priliku u crvenom ogrtaču. Neznanac je stajao tačno na raskršću, sa desnom rukom uperenom ka nebu, dok je levom pokazivao zemlju popucalu od žege.
“Zdravo, putniče. Kakvo divno jutro za početak avanture”, obrati se dečaku uz osmeh.
Luda mu uzvrati dubokim naklonom ne zapitavši se kako ovaj lepo obučeni gospodin zna razlog njegovog putovanja.
“Dobro jutro, poštovani. Krenuo sam da obiđem svet. Vidim da se put račva na četiri stane pa me zanima da li možda znate kuda vodi svaki od njih?”
“A kuda si se zaputio?”
“Zapravo, nisam siguran.”
“Ako nisi siguran kuda si se zaputio, onda je svejedno koji ćeš put odabrati. Ako kreneš na jug, kajaćeš se. Gde god da pođeš, opet ćeš se kajati. Ili nećeš. Tako da je, ustvari, sasvim svejedno.”
“Uh, hvala, baš ste mi pomogli, gospodine...”, zakoluta Luda očima.
“Mag. Ili Hermes. Onoj koji pomaže ljudima da donesu pametne odluke. Pogledaj bolje.”
Stranac mu namignu i pokaza rukama ka svakom od puteva.
Na prvoj stazi je stajala baklja. Mag objasni kako je to simbol slobodnog duha, pustolovine i kreativne energije. Ako krene tuda, doživeće mnoge avanture, njegovo će stvaralaštvo procvetati, ali će ga u mirnim vremenima dočekati neraspoloženje.
Na drugom puteljku beše pehar pun vode. U tom pravcu, celo njegovo putovanje biće obojeno odnosima, a sebe će spoznavati kroz oči voljenih. To je predivno, ali isto tako i bolno iskustvo.
Mag zatim uperi prstom u mač, zaboden na početku trećeg puta. Ako krene njime postaće učen čovek, poštovan zbog svog znanja. Međutim, toliko će koristiti um, da će mu glas srca postati tih, skoro nečujan.
Na kraju, Mag mu pokaza put na kojem je ležao veliki zlatnik.
“Ako kreneš ovuda, postaćeš bogat i uspešan u poslu kojim se baviš. Ceniće te zbog umeća i vrednoće. Naravno, i tu postoji veliki rizik da ćuvajući stečeno ne dostigneš željeno.”
Luda je neko vreme ćutke stajao, posmatrajući Tufnicu kako prekopava jarak pored puta.
Zatim diže pogled ka Magu i promuca: “Ali koji je put najbolji?”
“Nije do puta, dečače. Do putnika je. Vodi li ga čisto srce ili se senke strahova poigravaju s njim.”
Luda duboko uzdahnu, zviznu psu koji se smesta stvori pored njega i zakorači putem vatre. Na kraju krajeva, bio je željan avantura. Njegova mladost je vapila za upoznavanjem sveta. Zastade nakon samo nekoliko koraka. Neizgovoreno pitanje zaglavi mu u grlu.
“Da li ikada mogu da se vratim, ako se prodomislim?”
Međutim, Maga više nije bilo na raskrsnici.
“Izgleda da nisu svi odgovori spremni da se pokažu na početku puta.”
A zatim nastavi, dok su njegove stope pratile purpurne varnice.
Comments