Kako je ovdje sve nabudženo i sve se cakli. Jebote škripi pod k’o snijeg koliko je čisto. Ma, ipak je ovo Beč, nije raspala Srbija. Mada, možda i kod nas cvjeta ovaj biznis sudeći po usnama s Instagrama. Gle, kakvi su im ovi protivpožarni aparati, pločice od mermera, cvijeća ima kao da sam u botaničkoj bašti jebote. A, evo je i moja čekaonica.
Došao sam prvim tramvajem pa ću sad čekati dva sata. Oka nisam sklopio noćas, hoću da se porodim od uzbuđenja. Ima života i poslije trideset pete. Jesu me do sad ujebali kompleksi, ali rađa se novi čovjek. Nosonja više neće biti nosonja! Žene, pazite se, alfa mužjak u meni se konačno budi. Trudio sam se da to prevaziđem, nije da nisam, ovoliki klipan, a crvenim zbog nosa, ali stvarno je ogroman. I ljudi jesu govna, pa ni pop u crkvi dok mi stavlja hljeb u ruku ne može da me gleda u oči, nego pravo u nos. Džaba popularna psihologija i mantre da zavoliš sebe, ništa nije pomoglo. Zezali su me od vrtića. Mrzio sam školu. Problematično dijete izraslo u problematičnog muškarca dobrim dijelom zbog toga.
Ma ima da me zovu Lepi, da zaborave nadimak Nosonja.
Na pregledu su doktori odobrili operaciju. Rekli su kako je sve u redu, da su nozdrve zdrave i da mogu birati oblik. Danas su konsultacije sa hirurgom, operaciju će biti zakazana u narednim danima. Tu je još nekoliko pacijenata. Termini je oko pola sata za jednog. Okej, buljiću u novine i tražiti najljepši nos.
U jednom trenutku doktorica izlazi iz ordinacije i odlazi u toalet. Facu sam joj snimio tek kad se ispišala pa produžila do kafe aparata.
Ne, recite mi da ovo nije ona - Jelena iz odjeljenja.
Iz Beograda sam došao u jebeni Beč i da naletim na nju. Ma je l’ to ona?
Glavni krivac za moje komplekse, ona mi je dala nadimak Nosonja – vještica.
Dok sipa kafu vidim kako ima tetovažu kera na lijevoj šaci - ona je.
Bila je bad girl koja se prva istetovirala u školi.
Kučka se udala i sad nosi švapsko prezime.
Pokrio sam lice novinama da me ne vidi.
Šta sad da radim?
Ne mogu sebi dozvoliti da mi ona sređuje nos, ne mogu tako lako zgaziti ego. A ne mogu tek tako ni otići, vidi da imam zakazan pregled. Znamo se, nije mnogo prošlo od škole. Pratimo se na jebenom Fejsu na kojem nije promijenila ime. Juče sam se tagovao u Marije Hilfer štrase, možda je i lajkovala. Ako odem misliće da sam još i kukavica, da sam se uplašio, ili kako nisam imao para da dođem do Beča - e pa neš’
Šta da radim, jebote?! Ode u ordinaciju i proziva sledećeg pacijenta.
Poslije njega sam ja, znači imam još pola sata.
Znojim se.
Zemljo otvori se.
Šta ću? Kako mogu nestati? Kako možemo svi nestati?
Protivpožarni aparat je u hodniku, a pored njega toalet.
Novine dobro i brzo gore. Dim se brzo širi. Alarm se pali.
Nosonja je slobodan.
Comments