U Starom gradu, u trošnoj, posiveloj zgradi na prvom spratu, stan do stana, žive dve isto tako stare prijateljice.
„Zorkaaa ima li struje kod tebe?“
„Neeema Rajka, nestade, a u pola sam ručka.“
„Hajde dođi da sednemo na terasu. Sve mi nešto depresivno kad nema struje, pa ne radi televizor, kao da nigde nikog živog nema.“
„Kao da će smak sveta.“
„Bogu hvala da imamo terasu, hajde, evo stolice sam već iznela.“
Eto Rajke za minut. Vrata su otključana i ona prođe kroz mračni hodnik do terase na kojoj je već sedela Zorka.
„Nekad se živelo bez struje, bez kupatila, pa narod nije bio depresivan.
„A vidi sad, nema struje i odmah smak sveta.“
„Nismo pre imale mnogo šta, pa nam bilo lepo. Ma, kakav televizor. Samo radio, pa uz šivaću mašinu i šij. Eto ti zabave.“
„Eee, Zorka to je bilo vreme, ono kad smo bile mlade. Pa to je bila moda, kakve smo samo haljine šile, pa krojeve iz Burde vadile. Bilo sve fino i pristojno, a lepo za oko.“
„A ovo danas? Muško li je, žensko li je, ne vidiš razliku.“
„Nema više onog muške i ženske boje. Ma, šta boje, nego i krojevi. Vidim i muški oblače one tesne pantalone, pa ne znam kako im nije neudobno, mislim zbog onog, ma znaaaš šta mislim."
„Eee, etooo, zato mnogi ne mogu da imaju decu.“
„A neki i ne žele. Evo, moj sin i snaja. Hoće kažu, prvo da žive malo sami, da putuju, uživaju u komociji. To sto ja jedva čekam unuče, to ništa. Al’ neka ih, nek’ uživaju, kad ja nisam umela. A valjda ću i unuče dočekati.“
„Nego šta ćeš dosadiće im i ta komocija, pa će se poraditi na unučetu, hahha. Tako su moji, ista priča, pa nakon godinu dana odlučili kako žele bebu i verujem da vredno rade na tome. Hahaha.“
„Nego šta misliš kad će struja, ručak nisam završila?“
„Ne znam, ništa nisu javili, samo je nestalo.“
„Znaćemo kad stigne ostao mi je TV upaljen.“
„Je l’ si gledala sinoć Zvezde Granda?“
„Što je onaj momak otpevao onu staru pesmu,b ooolje od originala. A i simpatičan je, lepo obučen, onako normalno. Ja bih za njega glasala, al’ ne znam ti ja to da zovem pa ukucaj broooj...“
"Gledala sam samo početak. Nije mi se svidelo, sve su moderne pesme pevali. Ne volim taj turbo folk. Prebacila sam na prvi program, bio neki domaći film...“
„Gledate prvi program RTS-a,ostanite uz nas!..“, zagrme iznenada.
„Eeevo struje. E bas smo se lepo ispričale.“
„Odoh sad da završim ručak.“
„Samo kad je stigla, ’ajd’ pa ćemo sutra ujutro zajedno na pijacu.“
Preko puta, u sličnoj zgradi, živi žena srednjih godina. Sama.
Sedi pored otvorenog prozora razgrnutih zavesa, i sluša razgovor dveju starica.
Zapravo ih ne čuje, pustila je mašti na volju.
Comments