Kasno septembarsko sunce obasjalo je Trg Svetog Marka u Veneciji. Ana i Andrej su uživali uz kapućino i espreso s pogledom na raskošnu Baziliku. Unikatni grad na vodi, grad muzej, grad romantike. Andrej je stiskao kutijicu u džepu i razmišljao:
Da li da je sada, tu pored ove predivne crkve zaprosim? Ne, ne, bolje posle večere.
Voze se gondolom, ruža za damu i romantika. Andreju opet zadrhti ruka, napipa kutijicu. Možda sad, pravi je trenutak. Maa, ipak je bolje posle večere.
Proveli su prelep dan, uživali u jedinstvenom prizoru, pili Aperospitz.
Idemo brodom nazad u hotel i posle večere uz šampanjac, uz zvuke klavira i violončela, daću joj prsten. Da, da posle večere, razmišljao je Andrej dok su se ukrcavali na brod.
Držao je Anu za ruke, grejali su se pripijeni jedno uz drugo. Hladan vetar je duvao sve snažnije. Talasi su postajali veći i veći. Zapravo, talasi su opisivali pun krug, a brod se kao plutajući predmet na talasu pomerao gore i dole, napred i nazad.
Ana se privila uz Andreja, kao da traži zaštitu.
„Strah me, drži me, hladno mi je“, reče drhtavim glasom.
Kiša je počela da pljušti, vetar je divljao. Ljudi su se u panici držali za klupe pričvršćene za pod, ali saksije i stočići sa reklamom su poleteli prema prozoru i izleteli kroz razbijeno staklo.
Putnici su bili prestravljeni. Bojali su se da će oni u nekom naletu isto tako izleteti kroz prozor u more. Ljudi su padali, klizili po mokrom podu. Ana je stegla Andreja, oboje uplašeni. Član brodskog osoblja pokušao je da ciradom zatvori razbijeni prozor. Udario je glavom o staklo. Sav je bio krvav. Ana je počela da povraća, a i drugi su povraćali. Dečko koji je radio na brodu trčkarao je s kantom kako bi u nju povraćaju putnici.
Ono kad vidiš kantu već ti se povraća.
Andrej je u džepu napipao kutijicu.
Možda nećemo preživeti. Neće biti večere, ni onoga posle večere.
Ispred njih je sedeo stariji bračni par u sedamdesetim godinama. Zagrljeni su plakali. Čovek je počeo plačnim glasom da govori, kao da drži govor, nadvikujući huk vetra.
„U Veneciji sam je zaprosio pre pola veka. Posle večere...“
Tup udarac je prekinuo govornika. Klupe su iskidane iz ležišta, ljudi su leteli sa klupama u prednji deo broda.
Spasli su se, stigli su do pristaništa, ali ih je vetar izbacio na obalu. Ruke polomljene, glave izudarane, mokri, ispovraćani. Putnici su prebačeni u urgentni centar.
Andrej i Ana su noć proveli u bolnici, a umesto večere dobili su infuziju.
Comments