Na klackalici su Zora i Noć. Njihovo naizmenično dizanje i spuštanje praćeno je melodičnom pesmom vrabaca i šumom krošnji oraha. Noć je razdragana, golih kolena, a Zora je ispijena, s vezanom punđom od prošle nedelje.
Njih dve su najbolje prijateljice, toliko različite da su nerazdvojne.
„Toliko se susrećem sa tom šargarepom da se pretvaram u nju. Uši su mi paškanati, a iz glave mi izbija batat“, žalila se Zora.
„Nikada nisam volela da kuvam. Niti umem. Meni je hrana gorivo da se preživi dan“, uzvratila je Noć.
Dok je svakodnevica Noći ispunjena zveckanjem erlenmajera, pipeta i bireta, Zora je u društvu šerpi, lonaca i poklopaca. Dok je Zorina trpeza riznica ukusnih tradicionalnih bogatstava, raznih umaka, voća i povrća, Noći je dovoljna koka-kola i burek sa sirom.
Noć se u svemu zadovoljavala jednostavnošću.
„Jednog dana ću se pretvoriti u kravu koliko mučem okolo po kući“, nastavljala se Zorina ozlojeđenost. Dok Noć gradi karijeru i iščitava stručnu literaturu, Zora prelistava slikovnice, broji bubice i oponaša životinje.
„Nikada nisam pomišljala da ću se oduševljavati stvarima koje se okreću i da ću zverati u nebesa ne bih li ugledala avion. Toliko se ozarim kao da sam blesava.“
Zora se nasmejala samoj sebi. Noć nikada nije pridavala značaj sitnicama, niti se radovala trivijalnostima.
„Čitav svet mi se sveo na popodneva po parkićima. Ne mogu da zamislim besciljna lutanja ulicama, pakovanje ranca, tumačenje mapa, kampovanje i uspinjanje do vrhova Alpa.“
Noć je uvek volela pustolovinu i svoje putopise je pretočila u vrednu zbirku ilustrovanih ispovesti.
„Da li znaš da osim tebe skoro i ne viđam nikoga. Prijatelji su se raštrkali na sve strane, nema ih nigde. Jedini ljudi koje srećem su oni u supermarketu“, karikirala je malkice Zora.
S druge strane Noć je okružena mnoštvom drugova, druženjima do kasno u noć, čajankama i žurkama. Noć je volela da pronalazi zanimljiva mesta po gradu za dobar ćeif.
„Ponekad, ali samo ponekad, pobegla bih od buđenja i uspavljivanja, od umirivanja, brisanja suza, objašnjavanja i neprospavanih noći“, uzdahnula je Zora.
Noć se malkice postidela. Znala je da za veče odgleda celu sezonu serije. Njena buđenja u deset sati i razvlačenja u pidžami su nešto na šta nije bila baš ponosna.
„Da imam supermoć htela bih da je i meni život slikarsko platno, da pospem boje i budem umetnik svaki dan. Htela bih da sam ti. Zapravo, htela bih imati te toliko malecnu da te mogu staviti u džep i poneti sa sobom gde god da pođem. Da te imam stalno uz sebe i kad poželim, izvadim te i upijem sve ono što si ti.“
„Koliko je u meni isprekidanih snova, toliko je u tebi ispunjenih“, završava Zora.
„Najdublja sećanja ostavlja najveća sreća, a nju stvara najlepši momenat koji u nama pobuđuje najmanja draž, a ona je najsnažnija magija na svetu. Ti imaš tu čaroliju. To je magija voljenja“, završava Noć.
Usledilo je ćutanje koje je nadvikivalo čitav svet.
Comments