Pogledala
je oko sebe, duboko udahnula i rekla: „Ovo je savršen dan.“
Sve se uklapalo. Kostim i scenografija bili su baš po
njenom ukusu. Zlatni zidovi ostavljali su utisak raskoši. Cela dvorana mirisala
je na pobedu. Publika je željno išekivala nastup. Takmičenje je moglo da počne.
Dok je nestrpljivo cupkala nogama o pod, u njenim mislima stvarala se slika
uspeha. Zamišljala je kako će nakon nastupa ponosno otrčati majci u zagrljaj i
reći: „Uspela sam, mama! Hvala ti na svemu.“ Ona je sedela u publici i želela
da njena ćerka ostavi prošlost i nastavi njenim stopama.
A znala je da je i on posmatra.
Ipak, nekoliko minuta pre izlaska na
scenu osetila je blagi nemir. Vetar koji je ulazio ispod vrata kao da je unosio
nešto teško sa sobom. Oblivao ju je hladan znoj. Uzela je čašu vode i pogledala
na sat. Trudila se da zanemari nespokoj. Požurila je ka izlazu.
Zavese su se raširile, a reflektori
su bili upereni u nju. Ono što je videla naizgled je ličilo na san koji već
odavno sanja, a sada konačno ima priliku da ga proživi.
Muzika je krenula, stopala su se
polako podizala, a telo je zaigralo u ritmu muzike. Osećala se kao da tu
pripada godinama. Haljina joj se vijorila, dok se telo izvijalo i okretalo, a
ruke dizale i spuštale. Nasmejana i sa graškama znoja na čelu završila je svoj
nastup. Ugledala je mamu koja je pružala podršku ovacijama; oduševljenog
pogleda govorila je kako sve bilo u najboljem redu. Vratila se u svlačionicu i
čekala proglašenje za najbolju balerinu.
Nedugo nakon toga, u ogledalu je
primetila siluetu čoveka širokih ramena u dugom kaputu. Krajičkom oka ugledala
je buket ruža. Znala je da je to on. Čovek koji je obećavao. Čovek koji je već
imao svoj život iza sebe. Papir koji je znao da boli, ženu koju je prestao da
voli. A ona ga je ipak čekala.
Iako je bio zabranjeno voće.
Iako je dve decenije mlađa od njega.
Nezrela jabuka.
Iako je mama govorila “Ili on, ili
ja!”
Ona ga je uvek čekala.
Pribio je uza zid. Snažno ju je
držao oko struka. Dahtao joj je u vrat od čega bi se ježila kao u sred zime.
Pomilovao je po licu i prošaptao:
“Sve se završilo. Sve je sada iza
nas.”
Zagrizla je donju usnu tako jako da
je skoro zaustavila krvotok. Zaćutali su oboje.
Znala
je da slika iz prošlosti nije nešto što može preći u zaborav. Pomišljala je da
će joj se majčine reči obiti o glavu i da je možda više nikada neće videti. Da
mora da izabere put srca ili razuma. Da je balet sigurna luka. Ali je i znala
da joj je srce odavno u njegovim rukama.
Poljubio ju je u čelo i izašao kroz
vrata u koje je ona još nekoliko minuta nastavila da zuri. Telo joj je
skliznulo na pod kao kap suze s lica. Obgrlila je kolena i duboko je udahnula. Sa
stočića je uzela papir i olovku.
„Mama, oprosti mi. Nikada neću biti
kao ti.“
U rukama je držala baletanke.
Navukla je ogrtač i izašla u veče.
Comments