„Šta li je više izborano?“, zabavljala se Vera pomalo u mislima, brojeći i poredeći namreškane linije na njegovom licu i na mrkim činovničkim cipelama, koje su se tužno oklembesile na velikim Aleksinim stopalima. Kada joj pogled pade na njegova omlitavela prsa, na trenutak setno uzdahnu, setivši se kako su joj se nekad, u sladostrašću noći friških bračnih godina, dok je on nezajažljivo uzimao njenu rasnu lepotu, ona činila krupna i jaka, kao najsnažniji štit. Tih godina kada se sve činilo mogućim, pa i izgraditi sreću u razrušenoj zemlji.
Iz misli je prenu Aleksa, koji je ponovo, kao i prethodnih dana kada su se sa dečakom sunčali na krovu zgrade, izvodio svoju komendiju, kako ju je sam krstio. Natakario bi crnu kapu, koju je izgleda zaboravio neki odžačar, pa bi, u širokim tamnim gaćama, izvodio svoj ples. Vera se smejala, smejala, kao da pri pogledu na tog dragog jektičavog harlekina smehom budi stari plamen.
Budi ili reanimira, ni ona nije bila načisto.
Najednom, neka milina je obuze, požele da ga sočno poljubi, zagrli i da divlje zaplešu. Umesto toga, energično razbaruši Perinu kosu. Imao je očevu kosu.
„Sine, pusti sad tu knjigu. Ma pogledaj samo ovu predstavu“, reče mu uzbuđeno kroz široki osmeh.
Dečak je mrzovoljno sklonio glavu pod napadom njenih prstiju.
„Pero?“, umeša se harlekin.
Tišina.
„Petre, čuješ li šta ti majka kaže?“, obrati mu se Aleksa sad već srdito.
„Ona nije moja majka. Ja nemam majku“, odbrusi dečak.
Aleksina šaka je već bila u brišućem letu ka dečakovim uspaljenim obrazima. Pred samo ateriranje, ispreči se Verina prilika vatrenih očiju i primi na sebe srdžbu razgoropađenog muža.
Unezvereni Petar pobeže glavom bez obzira. Zaboravljena knjiga je ostala kao svedok.
Veri se jedna kaplja u tišini skotrljala niz vreo obraz.
Njeni napori da održi srećnu porodicu su bili jalovi kao i njena utroba.
„Majka je bila u pravu. Možda i ne zaslužujem ništa bolje“, zaključila je pomireno naposletku.
Sunce je u krvavom tragu umiralo na horizontu.
Aleksa je, krenuvši krupnim koracima ka izlazu s krova, zafrljačio kapu i sočno pljunuo na beton.
Comments