Bio je strastveni čitalac i gutao je sve, od fantastike do klasičnih dela. Na polici ispred njega, knjige su bile naslagane od manje ozbiljnih naslova na dnu, do vrhunskih romana na vrhu police. Odabrao je slikovnicu sa dna koja ga podsećala na doživljaj iz detinjstva.
Prelistavao ju je na vrhu zgrade u kojoj je živeo sa roditeljima. Na krovu su improvizovali letovanje jer nisu imali novca za ono pravo. Seća se dobro očevih lovačkih čizama koje nije želeo da skine uprkos vrućini, kao i antene na vrhu zgrade zbog koje su se saginjali kada bi se kretali po krovu. Ta slika ostala je duboko urezana u njegove uspomene.
Sipao je viski. Popio je gutljaj i otvorio slikovnicu na strani na kojoj je slika plaže. Rešio je da isproba nešto. Šta ako bi dobro se fokusirao sanjao taj isti prizor u snu? Zavalio se u fotelju i pažljivo gledao u pesak i palme. Iscrpljenost od protekle noći ubrzo ga je bacila u san.
U snu, vidi ono šta je očekivao. Pogled na plažu bio je bolji od stvarnog. Osećao je miris mora i lenji topli vetar na licu. Iznenada, pejzaž ispred njega se izmenio. Znao je da je ovo san, samo nije očekivao da će se prizor promeniti u zimski.
Našao se usred zaleđenog fjorda. Bio je obučen kao otac, u kupaćem kostimu i sa čizmama na nogama. Obrazi su mu se ledili, i mirisalo je na sneg.
Sporo je koračao kada je naišao na metu. Puška se nalazila na korak od njega. Očigledno mu je san zadao zadatak; podsvest diktira oblik, otac bio je lovac. Nadao se nagradi, koja je i usledila pošto je pogodio iz prve. Sa leve strane pojavio se ofinger sa kaputom okačenim na njemu. Obukao ga je i nastavio. Na vidiku je uočio usamljenu kolibu i uputio se ka njoj.
Otvorio je vrata. Unutra je bila kuhinja sa šporetom, istim onim na kojem je majka spremala obroke. Odlučio je da skuva kafu, kada mu se u misli vrati ideja da je ovo njegov san. Prema tome on je taj koji će dalje da diktira radnju.
Okrenuo je dugme od šporeta sa namerom da podgreje ceo san. Opet je došlo do promene. Otoplilo je. Skinuo je kaput i izašao napolje. Kafa je bila na stolu, plaža i sunce na zalasku čiji zraci se prelivaju na površini vode na horizontu.
Nešto ipak nedostaje. Pridružuju mu se, sada preminuli, otac i majka. Kao i on sam. Ovog puta nije bila potrebna slikovnica. Dečak je odložio knjigu na peščano tlo i posmatrao prizor pred sobom. Sunce još ne zalazi.
Comments