Pored mene, moja najbolja prijateljica Marša. Ne opterećuje se drugima. Ona je fatalna plavuša snenih očiju. Moj najjači adut, očaravajući osmeh, danas nedostaje. Sedimo u šarenim, pohabanim, baštenskim stolicama i gledamo grad kroz vatrene boje nadolazećeg predvečerja.
„I šta kažeš, ljubila si se u klubu sa mladićem zelenih očiju, skoro duplo mlađim?“, baca me odmah u vatru.
„Pa ne bih baš tako rekla, ali da sam malo poludela, to priznajem…“, kikoćem se sa njom.
Prijatelji mi govore da se trgnem i počnem da izlazim. Čak i moj sin, nezainteresovan tinejdžer, ponekad primeti da sam previše u stanu.
„Nešto te muči. Ona plavuša je bila prevelik zalogaj za tebe?“, nastavlja da me ispituje bez pardona. Otpijam gutljaj žestokog, ružičastog pića, duboko udahnem i počnem nevoljno.
„Sretale smo se u prolazu, dok sam šetala psa, na ulazu u zgradu. Uvek je fina, smirena i elegantna i našminkana. Osećala sam se bezveze pored nje, mlađa a tako neupadljiva. Pre mesec dana pozove ona mene tako na piće…“, usporavam dok me Marša gleda zainteresovano.
„Dete mi je bilo negde sa devojkom, onih nekoliko bivših ko zna gde, pa onako obeshrabrena, rekoh sebi da je to možda nekakva sudbina ili jednostavan test za put u ludilo“, osećam da je izluđujem odugovlačenjem.
„Ne znam šta sam tačno očekivala, ali nije bilo ničeg. Samo smo razgovarale neko vreme i rastale se. Bila sam poprilično zbunjena. Očekivala sam bar pokušaj nečega. Možda su žene stvarno drugačije od muškaraca?“
Marša me gleda otvorenih usta.
„Prošlog vikenda, a usput i najgoreg dana ikad u redakciji, prilazim zgradi razočarana i besna, pa još pokisnem ispred ulaza. A ona, kao da me je čekala, pojavila se i povela me u svoj stan. Bez reči mi je skinula mokar plavi mantil, lagano me uputila u ultramoderno kupatilo i počela da me suši. Malo peškirom, malo poljupcima. Bilo je tako nestvarno i opuštajuće. Onako plava, lepa i smirena, pravi anđeo.“
„U čemu je onda problem?“, smeška se Marša.
„Kasnije, u krevetu, pokazivala mi je svoje slike. Na jednoj je bio čudan par sa sinom. Svi su na krovu, a muškarci golišavi, kao da zamišljaju da su na plaži. A onda sam, kao u najgoroj mori, videla zelene oči mladića sa kojim sam se ljubila u klubu kako me posmatraju sa slike. To joj je sin. Pre nekoliko dana se pojavio i naravno zaprepastio kada me je video. Stavila sam prst na usne i pravila se da ga ne poznajem. Mislim da tu neće biti problema“, završavam u jednom dahu.
„Draga drugarice, da sam znala da ću čuti ovakvu priču, ponela bih kokice. Dobrodošla u čarobni svet zabavljanja“, ohrabruje me Marša.
Nastavljamo lagano da pijuckamo naša damska pića.
Suton je već odavno prešao u mrkli mrak.
Comments