Ponedeljak je najteži dan u sedmici, naročito kada na posao kreneš sa žurke. Katarina je sinoć u kafiću izabrana za najlepšu brinetu, a tog jutra, nakon što je prešla preko bulevara, zagledala se u prvi izlog i shvatila da joj je titula prilično poljuljana. Sat u izlogu pokazivao je 6:35.
Radila je u prodavnici kozmetike, u blizini Kalenić pijace i pošto će stići ranije, računala je da ima vremena da se upristoji do početka smene.
Ostavila je otvorena vrata, kako bi provetrila prostoriju. Ušla je u kuhinjicu, sipala vodu u džezvu, stavila je na rešo i uključila radio. Sela je na tren da pošalje SMS drugarici. Bučni kamion kojim su đubretari kupili otpad stao je baš preko puta ulaza u radnju, kada kroz njega proviri ogromna baba. Onako, sa vrata, kako bi bila glasnija od buke viknu:
„Imaš sardine?“
“Nemam.“
“Kurac nemaš, nego te mrzi da ustaneš.“
Iznervirana, okrenula se i otišla.
Kakvo razbuđivanje, pomisli Katarina uz osmeh. Često joj dolaze žene sa sela koje prodaju na pijaci, što njenom poslu daje posebnu dinamiku. Uvek bi tačno znale šta im treba i ako bi posumnjala u njihov izbor imale bi konkretno i logično objašnjenje za to.
Samo što je htela da zakuva kafu, pojavi se bakica koja je dolazila i predhodne subote. Nosila je maramu zabačenu više na potiljak. Katarina se setila da je kupovala farbu za kosu. Tada je Iz palete boja odabrala Misteriozno tigrovo oko, kombinaciju braon, karamel i bronzanog preliva. Bila je i dalje seda, što je ukazivalo da kupuje za ćerku ili unuku.
„Dete, imaš li onu istu farbu?“
„Imam.“
“Daj još dva pakovanja. Valjda će biti dosta?“
“Kako valjda? Kupujete za više osoba?“ Prodavačia nije krila znatiželju.
“Ma ne, to mi je za kravu.“ Starica je već držala novčanik u ogrubeloj, drhtavoj ruci.
“Kakvu kravu?“ upitala je Katarina sad već potpuno budna.
„Za moju Šarulju. Moram da je prodam, a ima neke fleke po leđima koje hoću da sakrijem.“
Samo što je devojka spustila farbe na pult pored kase, bakica ih je uzela, platila i otišla. Kada je Katrina pogledala ka vratima, nje više nije bilo. Ona udahnu duboko i polako izdahnu do kraja.
„Dobro, sedmica može da počne,“ reče naglas.
Comments