Na samom kraju Loznice, u onom delu gde raskošni stambeni blokovi prelaze u niz omalenih kuća, gustim rastinjem sakriven je sokak sa svega nekoliko zdanja. Tri bez stanara i poslednji, u kojoj žive Radovan Krasavčić, penzionisani nastavnik i njegova supruga Milojka.
Bio je početak juna kad je Radovan, visok, sede kose i brkova. zaklopio novine i ušao u kuhinju. Lice mu izborano, ali još uvek skladnih crta. Milojka, pognute glave sedi za stolom i secka luk. Ova punačka učiteljica u penziji crnu kosu prošaranu sedim vlasima svezala je u punđu.
"Odoh," reče Radovan.
"Idi, briga me."
On otvara ulazna vrata. Tišina. Sa treskom ih zatvara stojeći u hodniku.
"Stani." Milojka izlete iz kuhinje.
"Šta sad hoćeš?" Brk mu zaigra, ali se trudi da ostane ozbiljan.
"Ti to ozbiljno?"
"Ozbiljno, nego šta."
Pogleda prema komodici na ulazu u dnevni boravak. Tu je desetak fotografija: Milojka i on sa decom - letovanje u Grčkoj krajem sedamdesetih, nekoliko iz banja u koje su obično išli sa prijateljima, pokoja na kojoj on i prvi komšija roštiljaju u dvorištu, jedna na kojoj Milojka sa komšinicom ispija jutarnju kafu. Ostale su u albumima.
Prođoše godine. Deca su otišla svojim putem, prijatelji i komšije su pomrli ili ih je rodbina smestila u staračke domove. Ostadoše njih dvoje.
Radovan uzdahnu.
"A ako povučem reč?" umiljava se Milojka.
"Ne vredi. Odlučio sam." On namešta ljutit izraz lica: "
"Dobro, ne povlačim reč."
"Ako je povučeš i ako odemo, razmisliću..."
"E baš ga pretera. Neću."
"Odlazim iz ovih stopa.“ Lice mu je crveno od srdžbe dok obuva cipele.
"Dobro de, neka ti bude, povlačim da sam rekla kako nisi lep i da mnogo pričaš. A da idem, neću."
"E onda, krećem."
"Nemoj, možda i pođem ako..." Milojka pokušava da smisli šta to ide posle ako.
Podne je odavno prošlo. Miris pileće čorbe golica nozdrve.
"Gladan sam," kaže Radovan.
"I ja. Valjda je ručak gotov."
Dok Milojka postavlja sto, on sipa rakiju, Ručaju polako uz veselo čavrljanje. Ona se povremeno zakikoće.
Penzioner Radovan Krasavčić iz Loznice, rešio je da podnese tužbu za razvod braka zato što supruga Milojka nije htela sa njim u Vrnjačku Banju. Kao razlog navodi da je ružan i brbljiv.
Ipak, nameru nije sproveo do kraja. Milojka je i pored toga što je povukla reč, na kraju pristala da ide u banju. Nije podneo tužbu ni prošli put kad nije htela s njim u Sokobanju zato što se uz stepenice penjao sporo kao puž, ni onda kad se u hodu gegao kao patka.
Ali sledeći put, bogami hoće...
Petnaest dana kasnije, sedeći jedno pored drugog na dvosedu, razgledali su nove fotografije iz Vrnjačke banje. A onda one iz Sokobanje i tako redom.
Comments