Uranjanje u sebe - Slagjana Vasovic

Dosta mi je lažnog morala, dogmatizma, isprevrtanih vrednosti i medijske propagande. Toliko bih volela da se sklonim od svega toga. Neprimetno nam oduzimaju slobodu. Postajemo robovi takozvanih elita koji se bogate na račun nas običnih smrtnika. Licemerje i malograđanština su svuda unaokolo. Heroji našeg doba pljačkaju narod u ime naroda, a pozovu nas novinare da opravdaju svoj zločin ili da za isti optuže političkog suparnika. 

Novinar ne sme pokazivati emocije. Ne iskazuj stav je glavna urednička preporuka. Iza navodnog straha od neprofesionalizma, krije se bojazan da će se uvrediti onaj koji te medije plaća. 

U šta se pretvorila ova naša divna profesija?

Htela bih se vratiti sebi, ponovo uspostaviti kontakt sa sobom. Nakon toliko godina služenja narodu i otadžbini, želim naći mir u saznanju da sam živa i svoja. Nisam hodajući mikrofon i odbijam da se izgubim u zahtevima spoljnog sveta. 

Hoću da moja olovka konačno piše srcem i da njome tragam po sopstvenim osećanjima, kako bih njima opisala svet.

Zamišljam svoju prvu književnu junakinju. Želim da opišem ženu srednjih godina koju je rutina učinila robotom koji funkcioniše u interesu okoline, kompanije, porodice i društva. Tada, kada se već oseća nepotrebnom i zaboravljenom, prisećajući se mladalačke ljubavi shvata kako pripada širem okeanu ljudskih emocija, koje su najsnažnija veza među ljudima. One ne umiru,  nematerijalne su. Nema zbog čega da se plaši, pripada im kao i one njoj.

Imala sam sreću te je to moje prvo književno delo odštampano i predstavljeno publici na promociji.

„Ha, šta tu ima da se ova žena raspituje o svojoj bivšoj ljubavi,“ doviknu neko iz publike.

„Je l’ ona želi da njemu rasturi brak?“ zanimalo je drugog.

„A je l’ ona misli na svoju decu?“ dobaci treći mudro.

„Ma ona je verovatno želela bolji seks“, seti se jedna lepa devojka.

Istini za volju, bilo je i takvih koji su doživeli priču onako kao ja.

Izveštavala sam ja i sa ratnih područja, ali ne nagazih na ovako minsko polje kao sada kada se dohvatih osećanja. pomislih.

U toj panici pokajah se kako se nisam setila da bar svoju junakinju bacim pod voz, pa da osiguram njenu društvenu prihvatljivost. Ali sad je kasno. Uronih nespremno u svet od koga sam se udaljila i nespretno stisnuh dugmad naše neosvešćene tamne strane, svoje ali i mojih čitalaca. 

Tako osetih draž ali i bol, svog novog zanimanja. 

Dok ja nastavljam da kukam nad mojom novom mukom, mejnstrim mediji prenose vest da je svetski prvak u tenisu nespretno i nehotice mlatnuo lopticom linijskog sudiju u grlo.